Druga grupa obveznika fiskalizacije: ko i kako

Autor: Coalo · Objavljeno 30. jul 2026. · 10 min čitanja

Poznaješ tu situaciju: dobio si obaveštenje da spadaš u „drugu grupu obveznika" fiskalizacije, a niko ti nije baš objasnio šta to znači u praksi. Šef računovodstva ćuti, kolege iz drugih lokala pričaju svaki svoje, a rok se bliži. Ovaj tekst je pokušaj da to raščistimo — bez pravničkog jezika, iz ugla čoveka koji vodi lokal.

Napomena unapred: pravila fiskalizacije se menjaju i tumače, pa sve konkretne datume, iznose i tehničke zahteve obavezno proveri kod svog računovođe i na zvaničnom sajtu Poreske uprave (purs.gov.rs) i portala e-fiskalizacija (efiskalizacija.purs.gov.rs). Ovaj tekst je vodič za snalaženje, ne pravni savet.

Šta uopšte znači „druga grupa obveznika"

Kada Poreska uprava faze uvođenja obaveza deli u grupe (prva, druga, treća…), to obično znači da se određena kategorija poreskih obveznika uključuje u novi režim po fazama — da ne bi svi upali istog dana i srušili sistem, ali i da se pravila prilagode različitim delatnostima.

U kontekstu ugostiteljstva, „druga grupa" najčešće se odnosi na obveznike koji su u drugom talasu bili dužni da pređu na novi model fiskalizacije (elektronski fiskalni uređaji — ESIR ili V-PFR/L-PFR rešenja), ali termin se koristi i za druge faze uvođenja pravila (npr. proširenja obuhvata, novi izveštaji, e-fakture za određene subjekte). Ključno pitanje nije „kako se zovemo", nego „šta konkretno moramo da uradimo i do kada".

Praktično, ako si vlasnik kafića, bara, nargila bara ili restorana i dobio si rešenje ili obaveštenje da spadaš u „drugu grupu" — imaš tri stvari koje moraš da uradiš:

1. Da se prijaviš/registruješ za novi režim preko portala Poreske uprave.
2. Da nabaviš ili aktiviraš odobreno hardversko/softversko rešenje (ESIR + bezbednosni element).
3. Da počneš da izdaješ račune po novom formatu do zadatog roka.

Sve ostalo su detalji koji zavise od tvoje delatnosti i veličine.

Ko tačno spada u drugu grupu u ugostiteljstvu

Da bi znao da li si obveznik, najsigurnije je da pogledaš:

• Rešenje ili obaveštenje koje ti stigne na eSanduče (portal euprava.gov.rs) ili na adresu firme.
• Šifru delatnosti iz APR izvoda — ugostiteljske šifre (najčešće grupa 56 — restorani i pokretni ugostiteljski objekti, i 56.30 — barovi i slični objekti) po pravilu potpadaju pod obavezu fiskalizacije prometa na malo.
• Način naplate — ako naplaćuješ od krajnjih potrošača (a to u kafiću/baru radiš stalno), skoro sigurno si obveznik fiskalizacije.

U praksi, u „drugoj grupi" u ugostiteljstvu se najčešće nađu:

• Mali i srednji kafići i barovi koji nisu bili u prvom talasu.
• Nargila barovi (koji često imaju kombinaciju šifri delatnosti — ugostiteljstvo + zabavne aktivnosti).
• Restorani sa jednim objektom koji rade dostavu i naplatu na licu mesta.
• Sezonski objekti (bašte, plaže, klubovi) koji rade pod ugostiteljskom šifrom.
• Novi lokali koji su otvoreni posle prvog talasa uvođenja.

Ono što obično nije obveznik na isti način: usluge koje se fakturišu isključivo pravnim licima bez naplate od fizičkih lica, ili delatnosti koje zakon izričito izuzima. Ali za ugostitelja koji radi šank i sto — pretpostavi da si obveznik i idi odatle.

Ako nisi 100% siguran u kojoj si grupi, otvori portal purs.gov.rs, uloguj se preko kvalifikovanog elektronskog sertifikata i pogledaj status u sekciji za e-fiskalizaciju. Ili pošalji upit svom nadležnom filijalu — pisani odgovor ti je kasnije zlata vredan.

Rokovi i šta se dešava ako ih probiješ

Rokovi za prijavu i prelazak na novi model fiskalizacije definisani su podzakonskim aktima i mogu se menjati (produženja, prelazni periodi, tehnički odloženi datumi). Ne oslanjaj se na priče iz grupe na Vajberu — proveri aktuelni datum na efiskalizacija.purs.gov.rs ili kod računovođe.

Ono što je bitno da razumeš u praksi:

• Prijava (registracija poslovnih prostora i ESIR-a) ide prva. Bez toga ne možeš da fiskalizuješ račun.
• Aktivacija bezbednosnog elementa (BE) ide drugo. To je kartica/fajl koji potpisuje svaki račun i bez koga PU ne priznaje fiskalizaciju.
• Puštanje u rad — od tog datuma svaki račun mora ići kroz novi sistem.

Ako probiješ rok:

• Rizikuješ prekršajne kazne (za pravno lice i za odgovorno lice) — iznose ne navodim jer se menjaju, ali istorijski se kreću u rasponu koji nije zanemarljiv za mali lokal.
• Ne možeš legalno da izdaješ račune po starom modelu — svaka kontrola je problem.
• Ako je lokal u sistemu PDV-a, možeš izgubiti pravo na odbitak ulaznog PDV-a za neke stavke.

Poruka je jednostavna: bolje se prijaviti dve nedelje pre roka nego dva dana posle.

Korak po korak: kako se prijaviti

Evo redosleda koji se pokazao kao najmanje bolan u praksi:

1. Nabavi kvalifikovani elektronski sertifikat (KES). Bez njega ne možeš na portal Poreske uprave. Sertifikat izdaje nekoliko sertifikacionih tela u Srbiji (MUP, Pošta, PKS, Halcom i drugi). Za vlasnika firme ili ovlašćeno lice — obično se čeka nekoliko dana.

2. Prijavi poslovne prostore i poslovne prostorije. Na portalu Poreske uprave, u delu za e-fiskalizaciju, prijavljuješ svaki objekat gde radiš promet: adresa, šifra delatnosti, radno vreme, tip prostora (stalni objekat, pokretni, otvoreni prostor kao bašta). Za svaki objekat dobijaš jedinstveni identifikator (PAK / oznaka poslovnog prostora).

3. Podnesi zahtev za bezbednosni element (BE). Bezbednosni element može biti u formi kartice ili softverski (fajlni). Zahtev se podnosi preko portala. Za svaki poslovni prostor ti treba najmanje jedan BE — ako imaš više kasa na jednom mestu, treba ti više BE-ova.

4. Odaberi i registruj ESIR (elektronski sistem za izdavanje računa). ESIR je softver/uređaj koji formira račun i šalje ga bezbednosnom elementu na potpisivanje. Mora biti sa liste odobrenih rešenja koju objavljuje Poreska uprava. Ovde ti se otvara izbor između klasičnih fiskalnih kasa i cloud rešenja — o tome u sledećoj sekciji.

5. Poveži ESIR i BE, uradi test transakciju. Odštampaj probni račun, proveri da li se pojavljuje u tvom profilu na PU portalu (svaki fiskalizovan račun ide u sistem u realnom vremenu ili u definisanom periodu ako radiš u režimu bez interneta).

6. Obuci ekipu. Ovo je korak koji svi preskoče, a onda konobar u petak u 21h ne zna da storniraj račun i zove te dok si na svadbi. Odvoj sat vremena, prođi kroz otvaranje računa, deljenje, storniranje i predaju pazara sa svim smenama.

Šta odabrati: klasična kasa ili cloud rešenje

Novi model fiskalizacije ne zahteva „fiskalnu kasu" u starom smislu — kutiju sa štampačem koja košta koliko košta i koju servisira samo jedan čovek u gradu. Odobrena rešenja uključuju i cloud POS sisteme koji rade u browseru na tabletu, telefonu ili računaru, uz štampač i bezbednosni element.

Kada da razmišljaš o kojem:

Praktični saveti pre nego što potpišeš ugovor sa bilo kim:

• Traži da vidiš rešenje uživo, ne samo prezentaciju. Neka ti pokažu kako se otvara sto, deli račun na dvoje, storniraj artikal i zatvara smena.
• Pitaj šta se dešava kad padne internet. Ozbiljno rešenje mora da radi offline i da sinhronizuje kada se veza vrati.
• Proveri ko je pravno odgovoran ako se pojavi problem sa fiskalizacijom — dobavljač ESIR-a ili ti kao obveznik. (Kratak odgovor: ti si obveznik, ali ozbiljan partner ti čuva leđa tehnički.)
• Pitaj za cenu ukupno godišnje, ne mesečno — sabir pretplate, štampača, papira, servisa i eventualnih dodataka.
• Ne veruj obećanjima „radi sa svakim štampačem" dok ne vidiš papir izlazi.

Praktični primeri iz lokala

Kafić od 40 mesta, dva konobara u smeni. Vlasnik je čekao poslednju nedelju, nabavio klasičnu kasu, i onda shvatio da nema deljenje računa po stolu — konobar sabira u glavi, greši, pazar ne štima. Nakon dva meseca prešao je na cloud POS na tabletu, zadržao istog dobavljača BE-a, i uveo plan sale. Vreme naplate u špicu palo za trećinu.

Nargila bar, radi od 18h do 2h, gužva vikendom. Problem: konobari su „zaboravljali" da kucaju sitne stvari (dodatna kocka, čaj), pa je kraj smene stalno bio kratak. Uvođenjem cloud kase sa obaveznim kucanjem svakog artikla i pregledom po konobaru na kraju smene, manjak je pao — ne zato što je neko krao, nego zato što je sistem naterao disciplinu.

Restoran sa kuhinjom, jedan objekat. Vlasnik je mislio da mu magacin i normativi nisu prioritet dok ne uvede fiskalizaciju. Kad je uveo POS sa normativima, prvi izveštaj food cost-a je pokazao da se meso „troši" 18% više nego što bi trebalo po recepturi. Ispostavilo se — porcije nisu vagane. Za dva meseca margin je popravljen bez ijedne promene cene.

Lanac od tri kafića u istom gradu. Pre fiskalizacije, vlasnik je subotom obilazio sva tri lokala da pokupi pazare i sabira ručno. Sada, sa cloud rešenjem i jednim nalogom za sve objekte, promet svih lokala vidi sa telefona u realnom vremenu. Fiskalizacija je bila prilika da se sredi i ovo, a ne samo obaveza.

Najčešće greške pri prijavi

Iz razgovora sa kolegama i računovođama, evo šta se najčešće zezne:

• Pogrešna adresa poslovnog prostora — ako je bašta na drugoj adresi od šanka, mora se prijaviti kao poseban prostor ili posebna prostorija, u zavisnosti od slučaja.
• Zaboravljen sezonski objekat — letnja bašta na drugoj lokaciji je često poseban prostor.
• Jedan BE za više kasa — moguće je u nekim konfiguracijama, ali proveri da li ti to tehnički odgovara; kad padne jedan BE, staju sve kase.
• Nema plana za nestanak struje/interneta — obavezno imaj rezervu (UPS za ruter i kasu, mobilni internet kao backup).
• Konobari ne znaju da rade storniranje — pa se pravi „ručna evidencija" koja je pravno rupa.
• Papir za štampač se zaboravi da naruči — smešno dok ti se ne desi u subotu u 22h.

Kako ovo izgleda u praksi sa Coalom

Coalo je cloud POS napravljen baš za kafiće, barove, nargila barove i restorane u Srbiji, pa se ugostitelju koji se prijavljuje kao obveznik druge grupe uklapa u priču bez velikih komplikacija. Radi u browseru na tabletu, telefonu ili računaru, bez instalacije — što znači da ne moraš da kupuješ namensku „kutiju" po objektu. Ako imaš više lokala, svi se vode sa jednog naloga, pa promet i magacin vidiš s jednog mesta.

U toku prodaje kasa priprema račun za fiskalizaciju kroz standardan tok (plan sale → porudžbina → naplata kešom ili karticom → izdavanje računa), a magacin sa normativima ti u pozadini skida sastojke, tako da posle prve smene ne moraš da nagađaš gde je kalo. Predaja pazara po smeni i konobaru sa pregledom po načinu plaćanja skida onaj klasični „manjak u glavi" u ponedeljak ujutru. Za detalje oko konkretnih obaveza po propisima o fiskalizaciji uvek se konsultuj sa računovođom i zvaničnim izvorima — Coalo ti pomaže da svakodnevni rad ide glatko oko toga.

Zaokruženje

Fiskalizacija druge grupe obveznika deluje kao papirologija, a u stvari je prilika da napokon središ stvari koje si odlagao: plan sale, normative, izveštaje po konobaru, pregled više objekata. Ako to iskoristiš pametno, izađeš iz procesa sa boljim lokalom, ne samo sa novom kasom.

Ako želiš da vidiš kako cloud kasa izgleda u praksi pre nego što doneseš odluku, probaj Coalo na coalo.bar — bez instalacije, otvoriš u browseru i pogledaš da li ti sedi.