Kada poslodavac sme da otkaže odobreni odmor?

Autor: Coalo · Objavljeno 21. jul 2026. · 8 min čitanja

Konobar je kupio kartu za Grčku, šef mu je potpisao rešenje pre mesec dana, a u sredu popodne stiže poruka: "Moraš da ostaneš, Marko je dao otkaz." Poznato? U ugostiteljstvu je ovo skoro pravilo tokom jula i avgusta. Pitanje je da li poslodavac to sme, kada sme, i šta to znači za lokal koji već balansira između špica na terasi i minimalne ekipe u smeni.

Ovaj tekst je praktičan vodič za vlasnike i menadžere kafića, barova i restorana — kada je pomeranje odmora legitimno, kako se radi da ne završi na inspekciji, i kako da lokal ne stane kad ekipa ode na more. Nije zamena za pravni savet; za konkretnu situaciju uvek konsultuj advokata ili proveri aktuelni Zakon o radu.

Šta zakon dozvoljava, a šta ne

Kratak odgovor: poslodavac može da izmeni raspored korišćenja godišnjeg odmora, ali samo iz opravdanih poslovnih razloga i uz obavezu da zaposlenom nadoknadi stvarnu štetu koja iz toga proistekne. To znači da rešenje o odmoru nije "ugovor u kamenu", ali ni "papir koji šef može da pocepa u sredu popodne".

Zakon o radu Republike Srbije predviđa da se rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja zaposlenom najkasnije 15 dana pre početka odmora, i da poslodavac može izmeniti vreme korišćenja "iz opravdanih razloga". Šta se smatra opravdanim razlogom nije taksativno nabrojano — praksa pokazuje da su to najčešće:

• iznenadni odlazak druge osobe iz smene (otkaz, bolovanje, povreda)
• neplaniran obim posla koji se ne može pokriti postojećom ekipom
• vanredna situacija u lokalu (havarija, inspekcija, hitna sanacija)
• ispunjenje ugovorene obaveze prema klijentu (npr. rezervacija cele terase za proslavu)

Ono što nije opravdan razlog: loša organizacija, propust menadžera da napravi raspored, ili "prosto mi ne odgovara". Ako zaposleni odbije da odloži odmor iz neopravdanog razloga poslodavca, disciplinski postupak neće proći.

Za konkretne rokove, procente naknade štete i formulacije rešenja — proveri aktuelni Zakon o radu i konsultuj knjigovođu ili pravnika koji radi sa ugostiteljima.

Šta je "šteta" koju moraš da platiš

Ovo je deo koji vlasnici najčešće ignorišu, a pravi im najveći problem. Ako pomeriš zaposlenom odmor koji je bio zvanično odobren, dužan si da mu nadoknadiš stvarne troškove koji su zbog toga propali. Ne pare koje bi teoretski izgubio, nego one koje je već platio.

U praksi to znači:

• Avionska karta ili autobuska karta — ako je non-refundable, plaćaš razliku
• Kapara za smeštaj koja se ne vraća
• Turistički aranžman koji agencija zadržava po ugovoru
• Rezervacija rent-a-car-a i sličnih usluga

Zato je razgovor sa zaposlenim pre otkazivanja odmora ključan — treba znati šta je već platio i koliki je stvarni iznos. Konobar koji je platio 400 evra kaparu za apartman u Sutomoru nije isti trošak kao šanker koji je planirao da bude na selu kod tetke.

Praktičan savet: kad odobravaš odmor, traži od zaposlenog da usmeno (ili u WhatsApp-u) navede glavne troškove koje planira. To nije zakonska obaveza, ali ti daje realnu sliku ako situacija zahteva pomeranje.

Otkazivanje vs. pomeranje — nije isto

Vlasnici često koriste ova dva izraza kao sinonime, a pravno su vrlo različiti.

Pomeranje odmora znači da zaposleni i dalje ide na odmor, ali u drugom terminu — u istoj ili narednoj godini, u skladu sa zakonskim rokovima za korišćenje. Ovo je češći i "čistiji" scenario.

Otkazivanje odmora u toku je situacija kada je zaposleni već otišao (recimo, treći dan mora), a ti ga zoveš da se vrati. Ovo je pravno mnogo osetljivije. Zaposleni ima pravo da odbije, a čak i ako pristane, imaš obavezu da mu pokriješ trošak povratka i da mu ostatak odmora omogućiš kasnije. Isto važi za razliku u kvalitetu odmora (skraćeni odmor mora se dopuniti).

Praktično pravilo: ako situacija nije "gori nam kuhinja", nemoj zvati čoveka sa mora. Skuplje će te koštati nego da unajmiš ispomoć na tri dana.

Kako da ovo ne bude problem u sezoni

Najveći deo drame oko odmora u ugostiteljstvu nastaje zbog jedne stvari — plan za sezonu se pravi u sezoni. Kad julu istekne prvi vikend i konobar traži tri nedelje, tada je već kasno da bilo šta pametno organizuješ.

Evo šta radi ekipa koja ima manje problema:

1. Plan odmora se pravi u martu ili aprilu. Sedneš sa svima, staviš kalendar na sto, i dogovoriš ko kad ide. Prioritet imaju oni sa decom školskog uzrasta (jul-avgust), pa oni sa fiksnim porodičnim planovima. Ostali biraju iz preostalih termina.

2. Nikad dvoje ključnih ljudi u istoj nedelji. Ako imaš dva šankera na koktelima, ne mogu obojica u istoj nedelji na more. Isto važi za glavnog kuvara i njegovu zamenu.

3. Pisano rešenje, ne dogovor "na reč". Rešenje o godišnjem odmoru mora biti pisano i dostavljeno zaposlenom u zakonskom roku. Ovo te štiti i ako dođe do inspekcije, i ako zaposleni kasnije tvrdi da mu je dogovor bio drugačiji.

4. Rezerva u ekipi. Sezonski konobar ili studentski ugovor (ugovor o privremenim i povremenim poslovima) koji radi 2-3 smene nedeljno tokom sezone može da bude pojačanje u kritičnim danima. Košta te manje nego da pomeraš stalnima odmore i plaćaš im štetu.

5. Prekovremeni sati sa merom. Zakon ima jasne limite koliko se sati sme prekovremeno raditi. Ako računaš da ćeš špic pokriti "razvlačenjem" ekipe, brzo ćeš ući u zonu prekršaja i još brže u zonu otkaza — ljudi ne izdrže tempo.

Kad zaposleni odbije da odloži — šta onda

Recimo da si došao u situaciju da moraš da tražiš pomeranje, pozvao si konobara, a on kaže "ne mogu, karte su plaćene, ide mi cela porodica". Šta sad?

Prvo — ako je razlog na njegovoj strani opravdan (plaćena putovanja, dogovorene obaveze), ti nemaš pravni osnov da mu odbiješ odmor. Disciplinski postupak neće proći, a otkaz na toj osnovi je gotovo sigurno nezakonit i vratiće ti se kroz sud.

Drugo — pokušaj kompromis. Umesto celog pomeranja, možda može da odloži polazak za dva-tri dana, ili da se vrati dan ranije. Za tu razliku mu pokriješ trošak (npr. promenu karte) i platiš dan kao prekovremeni rad ili slobodan dan kasnije.

Treće — imaj plan B spreman. Sezonska ispomoć, agencijski konobar, poziv bivšem zaposlenom koji je fleksibilan. Nemoj da lokal zavisi od jednog čoveka koji je iznuđen da ne ide na odmor — takva ekipa se raspada do septembra.

Praktični primeri iz lokala

Primer 1: Kafić na Zlatiboru, konobar dao otkaz 5. jula

Vlasnik ima planirano da šanker Miloš ide na odmor od 20. jula. Miloš je jedini koji radi vikend smenu na terasi. Vlasnik ima dve opcije:

• Da odloži Milošu odmor za septembar (uz njegov pristanak i pokrivanje troška ako je nešto već platio)
• Da hitno angažuje sezonca preko ugovora o privremenim poslovima za 3-4 nedelje

Druga opcija je gotovo uvek jeftinija i bezbolnija — Miloš ostaje motivisan, terasa radi, a sezonac dobija priliku.

Primer 2: Restoran u Beogradu, kuvar na bolovanju 2 nedelje

Glavni kuvar je na bolovanju, drugi kuvar je trebalo da ide na more za 10 dana. Vlasnik ga moli da odloži odmor. Kuvar je platio aranžman 700 evra kaparom (non-refundable). Vlasnik mu pokriva razliku, dogovaraju odmor za septembar, i kuvar radi tih 10 dana kao ugovoreno. Ovo je legitimno pomeranje sa nadoknadom stvarne štete — čist scenario, bez rizika od spora.

Primer 3: Bar u Novom Sadu, ključni šanker zove sa mora

Vlasnik zove šankera trećeg dana odmora — "moraš da se vratiš, otkazao je zamena". Šanker odbija. Vlasnik nema pravni osnov da ga natera. Rešenje: naći ispomoć preko poznanika, agencije ili freelance šankera koji radi po pozivu. Šankera pusti da završi odmor — sledeće godine će znati da mu je poslodavac ozbiljan.

Šta ako inspekcija dođe u avgustu

Inspekcija rada tokom sezone često proverava upravo evidenciju odmora — jer zna da je to period kad se najviše prekršaja dešava. Ono što treba da imaš spremno:

• Plan korišćenja godišnjih odmora za tekuću godinu
• Rešenja o korišćenju za svakog zaposlenog koji je koristio ili treba da koristi odmor
• Evidenciju o dostavljanju rešenja (potpis zaposlenog, ili dokaz o elektronskom slanju)
• Evidenciju radnog vremena koja pokazuje ko je stvarno radio u kojoj smeni
• Ako je bilo pomeranja — pisani trag razloga i eventualne saglasnosti zaposlenog

Praktičan savet: drži sve u jednoj fascikli (papirno ili u cloud folderu). Kad inspektor dođe, ne želiš da 20 minuta tražiš rešenja po fiokama dok on gleda na sat.

Kako ovo izgleda u praksi sa Coalom

Kad ekipa ode na odmor a lokal mora da radi sa smanjenim brojem ljudi, tehnologija ne rešava ljudski problem — ali skida deo tereta koji inače pada na menadžera. Coalo POS radi u browseru na tabletu, telefonu ili računaru, pa novi sezonac ne mora ništa da instalira ni da uči komplikovane sisteme; za pola sata je operativan na šanku. Plan sale i stolova mu pokazuje šta je otvoreno i gde treba da odnese, a kasa mu ne dozvoljava da zabrlja naplatu — deljenje računa, gotovina, kartica, sve na dodir.

Za vlasnika koji je tih dana možda i sam na moru — izveštaji prodaje i pregled pazara po smeni dostupni su sa telefona. Vidiš koliko je promet u tri popodne, ko je zatvorio smenu, koliko je bilo kartica a koliko keša, i da li se magacin skida kako treba prema normativima. Ako imaš više lokala, sve to gledaš sa jednog naloga, bez ručnog sabiranja. Manja ekipa u lokalu ne znači i manje kontrole na daljinu.

Zaključak — planiraj u martu, ne u julu

Pravo poslodavca da pomeri odobreni odmor postoji, ali je uže nego što mnogi vlasnici misle. Košta te — i u parama (naknada stvarne štete), i u odnosu sa ekipom (koja pamti kako si postupio). Najbolji način da izbegneš dramu je da planiraš na vreme, imaš pisana rešenja u redu, i imaš rezervu u ekipi za sezonu.

Ako u avgustu poslujеš sa dvoje umesto četvoro, sistem mora da radi za tebe, a ne protiv tebe. Probaj Coalo na coalo.bar — cloud kasa bez instalacije, koja i sezoncu i tebi na daljinu skida deo posla sa vrata.