PP ugovor ili ugovor o delu: šta je jeftinije?

Autor: Coalo · Objavljeno 16. jul 2026. · 8 min čitanja

Leto stiže, špic se duplira, a vi vec racunate koliko ce vas kostati dva sezonska konobara i jedan pomocnik na sanku. Pitanje koje se svake godine vraca isto: da li ih uzeti preko privremeno-povremenih poslova (PP) ili preko ugovora o delu? Razlika u ceni po radniku zna da bude znacajna, a razlika u tome sta smete a sta ne smete jos veca.

Ovaj tekst nije pravni savet — za konkretne stope doprinosa, minimalce i rokove obavezno proverite aktuelne propise i konsultujte knjigovodju. Ali evo praktičnog pregleda koji vam pomaže da razumete šta birate i zašto.

Prvo — koji ugovor je uopšte legalan za šank i salu

Kratak odgovor: konobar, šanker i pomoćni radnik u kuhinji obavljaju poslove iz redovne delatnosti ugostiteljskog objekta. To znači da ugovor o delu za njih pravno ne stoji, jer se ugovor o delu koristi za poslove van redovne delatnosti poslodavca — jednokratne, projektne, autorske stvari (dizajn menija, fotografisanje lokala, izrada sajta, muzički nastup jednom mesečno).

Ako uzmete konobara na ugovor o delu i inspekcija to vidi, tretiraće ga kao rad na crno ili kao prikriveni radni odnos. Kazne za to nisu male, a od 2026. inspekcija rada je aktivnija nego ranije. Zato u praksi izbor nije "PP ili ugovor o delu", nego:

• PP (privremeno-povremeni poslovi) — za sezonce, ispomoć, vikend smene, do zakonom propisanog broja dana u godini
• Ugovor o radu na određeno — za sezonu (npr. tri meseca leta), pun ili nepun radni dan
• Ugovor o delu — samo za realno vanredne poslove (fotograf, dizajner, muzičar za jedno veče)

Ako neko na terenu tvrdi da "svi tako rade" — ne rade svi, i oni koji rade uglavnom nisu prijavili nikad kontrolu. Krenite od realne opcije.

PP posao: kada ima smisla i kada ne

PP je zamišljen tačno za ono što vam treba u julu i avgustu: kratkoročan angažman, promenljiv obim posla, radnik koji ne radi svaki dan puno radno vreme. Radnik može biti nezaposleno lice, penzioner ili osoba koja već negde radi kod drugog poslodavca.

Prednosti PP-a za vas kao poslodavca:

• fleksibilnost — plaćate za realno odrađene sate/dane
• niži ukupni trošak po satu nego kod ugovora o radu (nema regresa, toplog obroka, otpremnine)
• brza papirologija — prijava i odjava idu preko elektronskog sistema
• nema obaveze da radniku obezbedite kontinuitet posla

Ograničenja koja morate znati:

• postoji zakonski limit dana koliko jedan radnik može biti na PP-u kod istog poslodavca u toku godine — proverite aktuelni broj
• doprinosi se plaćaju na najmanje propisanu osnovicu (ne možete "prijaviti sat, isplatiti smenu")
• radnik ne stiče prava iz radnog odnosa (godišnji odmor, bolovanje, staž na klasičan način)
• ako isti radnik radi kod vas svaki dan 8h tri meseca — to više nije PP, to je prikriveni radni odnos

Za dva vikend šankera koji vam pomažu petkom, subotom i nedeljom — PP je logičan izbor. Za konobara koji radi 6 dana u nedelji tokom cele sezone — PP je pravno klizav teren.

Ugovor o delu: kome zapravo služi

Ugovor o delu je namenjen za rezultat rada, ne za proces. Isporučite gotov proizvod — plaćeni ste. Klasični primeri iz ugostiteljske prakse:

• dizajner koji vam napravi novi meni i cenovnik
• fotograf koji jednom mesečno slika hranu i koktele za Instagram
• muzičar koji svira jedno veče
• konsultant koji vam postavi normative i obuči osoblje
• majstor koji uradi jednokratnu adaptaciju šanka

Zašto poslodavci često misle da je "jeftiniji":

Postoji percepcija da je ugovor o delu jeftiniji zbog povoljnijeg poreskog tretmana i normiranih troškova koji se priznaju izvršiocu. Za povremene, jednokratne poslove to može biti tačno. Ali za redovne poslove u lokalu — konobar, šanker, kuvar — nije primenljiv, pa uporedba "PP vs ugovor o delu za konobara" nema smisla. Uporedba koju stvarno pravite jeste: PP vs ugovor o radu na određeno.

Prava uporedba: PP vs ugovor o radu na određeno

Ovo je odluka koju sezonski vlasnici lokala u Srbiji zaista donose svakog juna. Evo šta ide na tas.

Praktično pravilo iz lokala: ako vam radnik dolazi po pozivu, nekoliko puta nedeljno, i menja mu se raspored — PP. Ako dolazi svaki dan po fiksnoj smeni tri meseca — ugovor o radu na određeno.

Da, ugovor o radu je papirno skuplji. Ali kazna za prikriveni radni odnos, plus retroaktivni doprinosi, plus mogućnost da vam radnik traži razliku — sve to preko noći briše svaku uštedu.

Konkretan primer iz kafića sa 8 stolova

Vlasnik kafića na Zlatiboru otvara sezonu 15. juna, zatvara je 15. septembra. Trebaju mu:

• 1 stalni konobar (radi kod njega već treću godinu) — ugovor o radu na neodređeno, već postoji
• 1 sezonski konobar za punu smenu — radi svaki dan od 10 do 22h, tri meseca → ugovor o radu na određeno na 3 meseca
• 1 vikend šanker (student iz Beograda koji dolazi petkom, ostaje do nedelje) → PP posao
• Ispomoć u kuhinji (komšinica koja dolazi tri puta nedeljno da pomogne) → PP posao
• Fotograf (za novi Instagram sadržaj, jedno slikanje mesečno) → ugovor o delu
• DJ za tri subote u avgustu → ugovor o delu po nastupu

Ovo je model koji stoji pravno i finansijski. Sve na PP-u — ne stoji. Sve na ugovoru o delu — apsolutno ne stoji.

Skrivene stavke koje ljudi zaborave da uračunaju

Kad računate "koliko me košta radnik", većina vlasnika vidi samo neto na ruke i doprinose. A stvarni trošak uključuje:

1. Vreme koje trošite na papirologiju — prijave, odjave, obračuni. Ako to radi knjigovođa, to je posebna stavka po radniku.
2. Obuka — sezonac koji prvi put drži poslužavnik učiće na vaš račun. Prve dve nedelje su niža produktivnost i više grešaka.
3. Greške u naplati — pogrešno unet artikal, zaboravljen račun, "častio sam ekipu za svoj sto". Za sezonce ovo ume da bude 1–3% prometa u prvoj nedelji.
4. Kalo i manjak u magacinu — kad novi šanker sipa "od oka", flaša viskija ide 5 sipanja kraće nego što bi trebalo.
5. Fluktuacija — ako sezonac ode posle mesec dana jer je našao bolje, ceo trošak obuke ide u minus.

Ovo je razlog zašto najjeftiniji ugovor na papiru nije uvek najjeftiniji ugovor u praksi. Radnik koji vam ostane celu sezonu i zna sistem — vredniji je od tri koja se smenjuju.

Šta inspekcija zaista gleda

Inspekcija rada kad uđe u lokal u špicu ne pita vas — pita radnika. Standardna pitanja:

• Koliko dugo radiš ovde?
• Koliko sati dnevno?
• Kad si zadnji put imao slobodan dan?
• Ko ti određuje raspored?
• Da li imaš potpisan ugovor i koji?

Ako radnik kaže "radim svaki dan 12 sati već dva meseca", a vi imate ugovor o delu — problem. Ako kaže "radim vikendom po pozivu" a ugovor je PP — problem manji ili nikakav.

Zato ugovorna forma mora da odgovara stvarnoj prirodi posla. Nije stvar u tome šta piše u ugovoru, nego šta se stvarno dešava na terenu.

Kako da izračunate stvarnu cenu radnika po smeni

Uzmite kalkulator i uradite ovo za svakog sezonca pre nego što ga uzmete:

1. Bruto trošak radnika mesečno (neto + porezi i doprinosi + eventualni topli obrok/regres kod ugovora o radu)
2. Podelite sa brojem smena mesečno (npr. 22 smene ako radi 6 dana nedeljno)
3. Dobijate cenu po smeni
4. Uporedite sa prosečnim prometom po njegovoj smeni
5. Ciljajte da radnik košta maksimalno 20–25% prometa koji stvara (za salu; za šank može i manje jer marže su veće)

Ako po ovoj računici sezonac na PP-u košta 15% prometa a na ugovoru o radu 22% — a rizik od reklasifikacije je realan — razlika od 7% je cena vaše sigurnosti. Neki je plate, neki ne.

Gde Coalo ulazi u priču

Bez obzira koji ugovor izaberete, jedna stvar je zajednička: morate da znate ko je šta prodao, u kojoj smeni i koliko je pazario. Sezonci su nova varijabla u sistemu i najveći deo "curenja" prometa dešava se upravo kod njih — ne uvek zbog nepoštenja, često zbog neiskustva.

U Coalo POS-u svaki konobar ima svoj nalog. Kad se prijavi, sistem prati šta je otvorio na kom stolu, kako je zatvorio račun, koliko je pazario keš a koliko karticom. Na kraju smene predaje pazar sa jasnim pregledom po načinu plaćanja — bez "manjka u glavi" i bez svađe ko je šta uzeo. Vlasnik u izveštajima vidi promet po konobaru, prosečan račun, najprodavanije artikle i može da uporedi učinak sezonaca sa stalnom ekipom. Kad je magacin povezan sa normativima, svako sipanje se knjiži — pa vidite i kalo koji ide na pojedinačnog šankera.

To ne rešava pravno pitanje ugovora, ali rešava operativno — koje sezonce isplati da zadržite, a koje ne, znate na osnovu brojeva.

Zaključak

Izbor ugovora nije potraga za najjeftinijim modelom, nego za modelom koji odgovara stvarnoj prirodi posla. Za vikend ispomoć i povremene smene — PP. Za sezonca koji radi punu smenu tri meseca — ugovor o radu na određeno. Za jednokratne stvari van delatnosti — ugovor o delu. Konobar na ugovoru o delu nije ušteda, nego problem koji čeka datum.

Kad postavite ugovore kako treba, ostaje ono što stvarno donosi razliku: da svaki radnik ima jasnu evidenciju šta prodaje i koliko pazari. Ako želite da isprobate kako to izgleda u praksi, Coalo radi u browseru bez instalacije — možete ga uključiti pre nego što vam sezonac prvi put stane za šank.